DDD

DEZINFEKCIJA predstavlja niz različitih postupaka koji ima za cilj redukciju broja patogenih i drugih mikroorganizama, koja neće biti rizična po zdravlje živih organizama i neće imati negativan uticaj na ekosistem.

Predstavlja skup preventivnih i korektivnih mera (fizičkih i hemijskih) sa ciljem da se postupkom dezinfekcije uništi, inhibira ili ukloni populacija patogenih i drugih mikroorganizama (uzročnika različitih bolesti, virusa, bakterija i njihovih spora, mikoplazmi, rikecija, plesni, gljivica itd.).

Za uspešnu dezinfekciju i adekvatan izbor dezinfekcionog sredstva i tehnike primene, veoma je važno poznavanje bioloških osobina patogenih i drugih mikroorganizama.

Postupak dezinfekcije uvek se vrši u spoljnjoj sredini (zemljištu, vodi, vazduhu, na predmetima i u prostorijama u kojima borave ljudi i životinje)

Dezinfekcija nije sterilizacija.

Dezinfekciju je potrebno sprovoditi u objektima ili prostorima:

• ustanova za pripremanje hrane (kuhinje, restorani, kuhinjsko- trpezarijski blokovi)
• ustanova za proizvodnju namirnica – proizvodne linije u industriji
• sanitarnim čvorovima
• vozilima za prevoz prehrambenih namirnica
• prevoznim sredstvima za prevoz osoba
• prevoznim sredstvima za transport životinja
• klimatizacijskim komorama i ventilacijskim kanalima

DEZINSEKCIJA predstavlja skup različitih preventivnih i korektivnih mera koje se preduzimaju u svrhu smanjenja populacije štetnih insekata, što ima za cilj dovođenje njihove populacije ispod praga ekonomske štetnosti.

Štetni insekti su prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, parazitiraju na telu čoveka, uzrokuju alergijske reakcije, imaju toksično delovanje, predstavljaju skladišne štetočine ili su jednostavno uznemirivači svoje okoline.

Cilj dezinsekcije je prevencija prenošenja zaraznih bolesti (zoonoza) i sprečavanje materijalnih šteta koje su prouzrokovane šetenim insektima.

Dezinsekcija može biti:

• preventivna (sprečavanje naseljavanja štetnih insekata u nekom objektu i/ ili robi)
• kurativna (štetni insekti su prisutni u nekom objektu i/ ili robi i primenjuju se mere suzbijanja sa ciljem zaustavljanja rasta i razmnožavanja ili potpunog uništavanja određenih štetnih insekata na određenom prostoru i/ili objektu).

Kurativne mere su:

• mehaničke mere (zatvaranje puteva kretanja insekata, primena zamki sa feromonima itd.)
• biološke mere (primena prirodnih neprijatelja)
• hemijske mere (upotreba insekticida i repelenata).

Hemijske mere zaštite su:

• vlažna dezinsekcija (primena vodenih rastvora insekticida)
• fumigacija (primena fumiganata/ preparata koji deluju u vidu gasa).

Dezinsekcija svoju primenu nalazi u:

• skladišnim prostorima, silosima, mlinovima
• proizvodnim pogonima (primarna i proizvođačka industrija)
• ugostiteljskim objektima
• uslužnim i prodajnim mestima
• kod farmskog uzgoja životinja

DERATIZACIJA predstavlja skup metoda i sredstava usmerenih na suzbijanje i redukciju broja štetnih glodara (miš, pacov) na najmanju moguću meru. Razlog za suzbijanje proizilazi iz epidemiološko-epizotioloških (zdravstvenih) i ekonomskih razloga.

Glodari predstavljaju prirodne rezervoare i prenosioce raznih zaraznih bolesti (salmoneloza, listerioza, trihineloza itd.), ostavljajući sekrete i ekskrete na namirnicama i predmetima sa kojima dolaze u dodir.

Deratizacija predstavlja skup preventivnih mera koje imaju za cilj da smanje populaciju štetnih glodara, prenosilaca zaraznih bolesti i kao prouzrokovača značajnih ekonomskih šteta na prehrambenim proizvodima.

Ukoliko preventivne mere ne spreče nastanjivanje i stvaranje uslova za brzo razmnožavanje štetnih glodara, moraju se primeniti kurativne mere.

Kurativne mere su:

• mehaničke mere (uklanjanje otpada i ostalog materijala pogodnog za razvoj štetnih glodara, ugradnja prepreka, upotrebu lepljivih traka, primena zamki, klopki i ostalih metoda koje sprečavaju slobodno kretanje glodara)
• fizičke mere (upotreba ultrazvučnih metoda kako bi se sprečio ulazak i zadržavanje štetnih glodara u objektima)
• hemijske mere (upotreba hemijskih sredstava za suzbijanje štetnih glodara – rodenticidi).

Deratizacija u skladu sa HACCP sistemom predstavlja određivanje kontrolnih tačaka, postavljanje deratizacionih kutija, vođenje precizne evidencije, dostavljanje izveštaja sa pratećom dokumentacijom.

Deratizacija svoju primenu nalazi u:

• u proizvodnim (industrijskim) pogonima
• u skladišnim prostorima, mlinovima
• kod farmskog uzgoja životinja
• u gradskim kanalizacijama
• na gradskim deponijama
• svim drugim objektima i prostorima gde se javlja problem pojave glodara

Zbog svoje velike rasprostranjenosti, plodnosti i inteligencije, mišoliki glodari predstavljaju veliku opasnost po čoveka i njegovu okolinu. Danas je nemoguće zamisliti funkcionisanje naselja i gradskih središta bez prisustva rodenticida u komunalnoj higijeni.